Bezvezan razgovor.
(Konak Miloša Obrenovića, 1815. godina)
Sluga Radisav: Kneže, dođe nam onaj neteman Vidoje, kaže ima neke nove strategije za borbu protiv Turaka.
Miloš: (prevrće očima) Dobro, ajd' pusti ga unutra.
Radisav: Ajd', ajd', upadaj 'vamo!
Vidoje: O poštovani i presvetli kneže, dođoh ovamo sa novim strateškim planovima za našu borbu protiv Turaka, pa bi ih Vam ukratko izložio, ako nije problem.
Miloš: Ajde da čujem te tvoje izlive umnosti.
Vidoje: Kneže, ako nije problem, mislim da je ovo više za u četiri oka, ipak su ovo tajni planovi.
Miloš: (uzdiše) Ma neka more, Radisav je samo zvanično sluga, osnovao sam sad novu tajnu službu, kako je ono beše nazvah, ŽBIGS 15, da održavaju tajno red i mir ovde i uhode Turke, znaš.
Vidoje: A tako, nisam to znao.
Miloš: Ma jakako, pazi kad ti kažem, ali ne smeš nikome širiti to dalje, znaš.
Vidoje: Dobro, nego da vidimo mi ove planove.
Miloš: Da čujemo.
Vidoje: Znači ovako- mi udaramo Turke na 14 tačaka na potezu između Rudnika i Besne Kobile, pozivamo Bugare, Bugari staju uz nas jer smo mi pravoslavna slovenska braća, oni tuku Turke do Jedrena, za to vreme mi i naša albanska braća oslobađamo centralni deo Balkana, zatim nam u pomoć stižu i Grci, pa oslobađamo ceo Balkan, dok se Grci iskrcavaju u Malu Aziju, nama naš sveti ruski car šalje svoju blistavu vojsku i staje za vrat turskoj nemani. Šta kažete?
Miloš: PAZ' LEVO! DESNO! Kočije- izlazite, izlazite, izlazite. "E hajd' sad", kaže, "deli rakiju ovome, ovome i ovome", "ja sam se pokvasio", "što nisi 'vako, što nisi 'vako?", ustade rmpalija ovoliki "čija majka se nije triput od jutros umivala?", "jesi l' to meni rek'o? pajsad- moja majka je četiri bureta izvrnula"; "je l' jeste? e hajd' da vidimo!"; "ne može, ne može!", "ne može, a kako je majka mogla", "može, može!" "vadi majkkaaa", "e sad uzmi i pogledaj kroz to", "ne vidim ništa! ne vidim ništa!", "ha, pa gde ćeš videti kad si okrenuo naopačke", okrenu on, pa kaže "jao, kako je sve sad tako malo, to je sad potpuno drugačije", "potpuno drugačije, potpuno drugačije", imitira ovaj njega, rmpalija ovoliki ustade "što ga imitiraš momčino, što ga momčino imitiraš?"....
Vidoje: Kneže, Vi to mene malo podjebavate, a?
Miloš: Jašta, pošto ti misliš da ja imam vremena da slušam te tvoje gluposti i čaprc-divanim po celi dan.
