Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.
Svaki letnji raspust smo provodili na napuštenom salašu, pored sela. Igrali smo se Kola Gorskih Tića i čuvenog Čaruge. Počinjalo je izborom Čaruge (vođe hajdučije) za ove letnje ferije, jer se lanjski zamomčio i neće (pička) da se igra s nama. Čaruga si mogao biti samo ako si najjači, među drugarima. Išlo se pesnicama, pa kom opanci kom obojci. Nakon "izbora" kad masnice splasnu, polagala se Hajdučka zakletva na vernost Čarugi i Kolu gorskih Tića. Zatim se kretalo u akciju. "Žrtve" prepada ove hajdučke bratije je bio bostan, voće, u jednom navratu i jedno nesrećno jare, koje smo s teškom mukom zaklali i odrali, a kad je došlo vreme da se ispeče uvatio se mrak, pa smo gozbu morali odgoditi za sutra. Do sutra se jare usmrdilo, pa nismo omastili brke.
Kako se bližio kraj letnjih ferija, tako su se i Gorski Tići razilazili, do sledećih ferija.
Danas u mom rodnom selu nema dece kao nekada, ali i sad kad sa svojim podmlatkom odem na selo, da obiđem groblje i rodnu kuću, čujem seoske abrove o nekom novom Kolu Gorskih Tića, o novom Čarugi i njihovim poduhvatima. Obuzme me milina, kad vidim i svog sina kako trči za klinčadijom, da i on bude u Kolu Gorskih Tića. Ako, nek se kali i ja sam, ima nade dok je Tića i Čaruge!
