Čak Noris među satovima. Gde ostali ispuštaju dušu, on se nije ni oznojio. Nerazdvojni pratilac svih koji se bave opasnim zanimanjima. Izdržava udarce, radi u svemiru, ne mogu mu ništa magnetna polja, led, vatra i morske dubine...
Daleko izdržljiviji od ruke na kojoj stoji, tako da nastavi da radi i pošto je vlasnik prestao...
-Gazda, morate da se sklonite dok ne prođe frka! Našli su telo Sime Smrde kad su kopali temelj za školu.
-Jes , a otkud znaju da je on? Pucali smo mu u glavu iz sačmare, onda smo ga vukli kolima 10 km, i na kraju smo ga potopili u kiselinu pre nego što smo ga zalili betonom pre pet godina.
-Sećate se onog njegovog sata što mi ne dadoste da odnesem malom? Po njemu su ga indentifikovali. Još je radio.
-U jebem ti sat i ko ga napravi...-Sa bolom i tugom se opraštamo od našeg Komandanta...
-I šta kažeš naleteo na tenkovsku minu?
-Užas Brate, samo Dži Šok osto od njega...-Milivoje , nešto nam pišti krava bibibip!
-Ma to onom blesavom Neši veterinaru opet ostao sat unutra kad je telio. E ovaj put neka dođe da ga vadi odma, ja da ponovo ceo bezen đubreta da izbacujem zbog jebenog sata neću!
