
Онај који захтева од нас да урадимо некакав посао, често
нас изненади сасвим неочекивано (нисмо чак попили ни
јутарњу кафу) те не можемо "из рукава" извући разлог
због којег, наравно, тај посао не можемо да обавимо.
Зато је човек током еволуције развио један врло ефикасан
механизам одбране "чек' секунд", који му даје времена колико
је потребно да смисли ваљан разлог за избегавање посла,
а то време најчешће нема везе са секундом.
- Сине, хајде иди у подрум по дрва, угасиће ми се ова ватра скроз!
- (!!_ ПОСАО_НА_ВИДИКУ _!!) Чек' секунд...
- (113 секунди касније)...
- Хајде, угаси ми се ово!
- Е, мама, знаш да не могу сада, сутра имам писмени, морам да вежбам.
- Драгане! Дај, реци му да оде по дрва, не могу све сама овде!
- Хоћу, хоћу, чек' секунд само...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Nepravedno zapostavljena ++++
Како си ово подјелио, к'о да пјесму пишеш :)
+
do jaja
@Facafacaa - Имам ту неку навику да, углавном због прегледности и олакшавања читања другима, делим текст на пасусе, поготово ако је дужи.
Не кажем да је лоше. Управо у томе што је чудно чучи та нека љепота :)
Нисам ни мислио да си рекао да је лоше, само кажем зашто тако одвајам, кад си већ то приметио :)
Нисам ни ја мислио да си ти мислио, него реко' да нагласим ипак за сваки случај пошто сам прилично задовољан дефиницијом :))
Ма не, ок је, нисам ни ја мислио да си ти мислио да сам ја можда мислио или нисам, али за сваки случај...
+1
+++