Čekamo onog pravog

Zanimanje globalnog čoveka u poslednjih 2500 godina. Pošto su skontali da faraoni nisu Bogom dani, čekali su Mojsija da ih odvede u obećanu zemlju, svako čeka nekog svog Mesiju, heroja, vodju, spasitelja..

Kroz celu istoriju, ni jednom narodu ni jedna vlast nije bila baš po volji i meri, čovek se osećao potlačenim i malim, nemoćnim, i čekao je onog pravog da ga izbavi iz robovlasništva, kmetstva, aparthejda, komunizma, demokratije, nedemokratije, totalitarima..Čovek je one gore gledao od dole, pokazivao im srednji prst, psovao ih, plakao kad ga očepe, smejao se kada ovi posrnu - čekajući onog pravog, onog koji će prvi da krene i povede, pa bi svi onda krenuli za njim da oteraju tirane i svet učine pravednim i boljim.

Tako i danas - sve su redji oni pravi, doživeti starost vredi više nego spominjano ime u hrabrosti i slavi, spajdermeni i supermeni vuku koks i karaju modele na Beverli Hilsu i boli ih kurac..Dok kupci i glasači još uvek čekaju onog pravog, protestujući tiho, buljeći u ekran, rastući u širinu. Izjednačeni broju na papiru, čovekolike gliste, koje čekaju nešto što nisu ni zaslužili.