
Izvor zivotne energije svakog Balkanca.
A moze i hejtovacemo se
Куд си пош'о, друже? Нисам ја још с тобом завршио. Како то мислиш, не знаш о чему причам? А јел онда знаш ко ми је убио прађеда, поробио мушки део породице, силовао све женско у кући, и спалио комшијине куће? Сећаш ли се можда оног кера у дворишту што је лај'о. Ниси га убио, остало ти је нешто срца поред те монструозности у коју си огрезо. Е у кућици се сакрио мој ђед, склупчао се уплашен и уплакан, али је знао да ако прст промоли, избушићеш га ко решето.
Извукао се он, и ето, дубоку старост је доживео. Комуњаре, бомбардовање, Слоба, ништа га није сломило. Али причу његовог детињства, боли коју си му запечатио на прса, дубоке боре на његовом челу у којима су сахрањени његови најмилији- никад није заборавио.
Ја сам на сву срећу, избегао све то, па чак се ни бомбардовања не сећам, али, друже мој, ђедову причу нећу заборавити.
И до места до ког сеже жудња за осветом, ми ћемо се ћерати.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.