Ćeraćemo se

Kud si poš'o, druže? Nisam ja još s tobom završio. Kako to misliš, ne znaš o čemu pričam? A jel onda znaš ko mi je ubio prađeda, porobio muški deo porodice, silovao sve žensko u kući, i spalio komšijine kuće? Sećaš li se možda onog kera u dvorištu što je laj'o. Nisi ga ubio, ostalo ti je nešto srca pored te monstruoznosti u koju si ogrezo. E u kućici se sakrio moj đed, sklupčao se uplašen i uplakan, ali je znao da ako prst promoli, izbušićeš ga ko rešeto.
Izvukao se on, i eto, duboku starost je doživeo. Komunjare, bombardovanje, Sloba, ništa ga nije slomilo. Ali priču njegovog detinjstva, boli koju si mu zapečatio na prsa, duboke bore na njegovom čelu u kojima su sahranjeni njegovi najmiliji- nikad nije zaboravio.
Ja sam na svu sreću, izbegao sve to, pa čak se ni bombardovanja ne sećam, ali, druže moj, đedovu priču neću zaboraviti.
I do mesta do kog seže žudnja za osvetom, mi ćemo se ćerati.