Neverovatno, ali istinito. Na svakoj slavi čućete kako su Srbi najstariji narod na svetu i kako smo mi dok su Švabe i Englezi kao zveri jeli rukama kidajući komade mesa, bili teška kultura pa smo imali srebrne i zlatne kašike i viljuške. Sve to je naravno bilo još na dvoru Nemanjića. Onda se naravno na sve to nadoveže priča o Srbima-nebeskom narodu i Caru Lazaru, pa o podeli na Karađorđeviće i Obrenoviće, pa na četnike i partizane...Uz litre špricera, vina i neke domaće brlje, stvarnost i fikcija gube jasne granice i tada sve postaje moguće....Bar u pričama.
Deda sedi u čelu stola i počinje svoju besedu:-Sveti Aranđel, to ti je komadant božije vojske! On ima plameni mač i komanduje ostalim anđelima da idu u rat protiv nečastivog!Pričao mi je jedan čovek iz mog sela, kad je bio mlad upao je u zaleđenu reku i bio je u nesvesti i pao je u komu smrzavajući se.Kaže da mu se javio sveti Aranđel i dvanaestorica Apostola i rekao mu da ne brine da đe živeti još dugo, svaki mu daje po deset godina...
Mladi mu se klibere i pokušavaju da to sakriju, razmenjujući vragolaste poglede...
Deda značajno diže prst i kaže:-Samo se vi smejte, ali ko se Aranđelu smeje, prde mu za dušu...! Ma sve je vas zajebao Tito, jer je ukinuo veronauku u osnovnim i srednjim školama, pa ste svi neznabošci! Jao, sine Dragane kakav si ti to domaćin kad decu nisi osnovnim stvarima naučio!
Sin Dragan kaže starome da ne smara i da je pijandura...Deca se i dalje smeju...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.