Četnik, obično čovek visok 2 metra, ružan, bradat, kosat, sa neopisivom željom da kolje malu nedužnu decu, i da siluje partizanke koje su, naravno, nevine i lepe. Čovek koji nikada nema milosti ni prema kome, nosi mitraljez, dve puške, desetak pištolja, nož malo manji od mača Kralja Artura, pedesetak bombi, i kilograme eksploziva kojima će razneti školu u kojoj mali, divni Titovi pioniri uče o miru i spokoju, bratstvu i jedinstvu, itd. Kao nečovek, naravno voli i da pije krv, nikada ne ide u borbu prsa u prsa, jer bi ga hrabri partizan savladao pomoću vekne hleba. Kada se nađe grupa četnika, obavezno puštaju krike slične indijanskim, jedu meso otetih ovaca i goveda od siromašnih seljaka koji vole samo partizane...
Ali, šta da se radi, kada je zaista tako bilo u ratu, to nije ni malo izobličeno kako bi narod dobio nerealnu sliku o četnicima, i zamrzeo iste...
