Čičako

Novajlija, početnik, gušter. Sveopšti indijanski naziv za bledolikog žutokljunca, koji je usled zlatne groznice tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka obitavao po Aljasci i severnim delovima Kanade.

Elem, čičako se prepoznavao na kilometar, jer ga je odavalo ili držanje ili odeća ili oba. Jednostavno, polu-uplašeni (još malo pa u gaće tronja) izraz lica sigurno ne odlikuje vrsnog, iskusnog i medveđim mesom na'ranjenog kopača, a ganc nova kopačka odeća i oprema (sa o pojas zadešenim pištoljem kao tačkom na "i") gotovo da svetli kao vatra u mraku.

U moderno doba bi se čičakoom mogao nazvati mladi deran koji prvi put ide u teretanu: sportska oprema u vrednosti mesečne korpe za četvoročlanu porodicu, znojnice na obe ruke (kao i na čelu) i "na prepad" započinjanje razgovora sa "starosedeocima" o suplementima i ostalim hemijskim džidžabidžama.