Ides ulicom...po obicaju, zuris negde... Kad odjednom se ispred tebe stvori baba koja "juri" 20 metara na cas... Krenes da je obidjes sa leve strane, ona se pomeri levo, krenes sa desne, ona ode desno...i tako sve dok ne dodjes do raskrsnice, gde ces konacno uspeti da je obidjes...
(pogled na sat) - aaaaa shit, opet kasnim na predavanje...bolje da pozurim... Podignem glavu, kad baba ispred mene ide sa pijace... Hmmm...obicicu je sa leve strane...gde ces bre baba levo, stoj mirno dok te obilazim... Ajde, sledeci pokusaj...idemo u desno... A bre baba, koji ti je?! Vidis da zurim... Ae sad cu da je zeznem...ocekuje da idem levo, ja idem desno...pu jbm joj sunce, jel ona to meni cita misli i u inat sve radi?! AAAAA konacno...raskrsnica...spasena sam!!! (radnja se, naravno, odvija u mojoj glavi)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.