Arhaični izraz, koji se još može čuti jedino u razgovoru starijih osoba (uglavnom ženskog roda), pre svega u Zapadnoj Srbiji. Koristi se najčešće prilikom tračarenja i označava škrtu osobu - tvrdicu.
Dve babe vode abrove uz jutarnju kafu, negde u nekom selu u Zapadnoj Srbiji. Sede u pomoćnoj zgradi tzv. letnjoj kujni, domaćica na tronošcu pored "Smederevca", a gošća na većoj stolici, koju je odmakla od stola ne bi li bila bliže sagovornici, nageta napred ka domaćici. Obe su nagluve, pa se nadvikuju.
Gošća - "Ideš li kod Vidosave? Jes' bila skoro?"
Domaćica - "Bila otoič, pak joj tražila jedno sirište da mi dade, reko kad mi stigne pemzija, da joj vratim. Ka'e nemam, samo pola vlaše mi ostalo. A prekjučer ja strevila njenog Mikaila, punu torbu vuče iz Varoši. On joj uvek uzme po dve tri vlaše, da ima."
Gošća - "Eeee sejo moja, čipava je ona na muži..."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.