Мишљење типичног Србина о животу у Америци, као некој рајској земљи дембелији, и лакој заради. Толико се у детињству наслушао о Америци, како је она богата и сви живе к'о богови, ништа не раде, само једу и пију, па му ударило у главу. Планира да оде у Америку, а на сваку вашу примедбу он одговара: Снаћи ћу се, имаћу паре јер ћу да чистим ципеле.
- А где ћеш да живиш?
- Паааа, прве две ноћи ћу да преспавам у парку, надам се да ће бити лепо време, а после ћу да купим кућу.
- Како да купиш?
- Па брате чистићу ципеле, знаш и сам како се тамо зарађује, за два дана ћу да зарадим више него ти за целу годину.
- Како то?
- Једна ципела - 100 долара. Па тамо су људи великодушни, помажу другима у невољи.
- А ако носе патике?
- Не не, то је све џет-сет, носе само ципеле и смокинге.
- Претпостављам да ћеш и ауто да купиш?
- Вероватно.
- И да ћеш да се жениш...
- Па што да не, бићу имућан.
- А како ли тек како зарађују проститутке?
- Чуо сам веома добро.
- Е онда се преруши у курвицу па да мало попушиш Америма, оца ти јебем глупог, да ти јебем!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo! +