Pošto nas je mrzelo da pročitamo roman od 1000 strana (prim.aut. Ana Karenjina) mesec dana ranije, dva dana pred čas uzimamo knjigu i čitamo prvih 20 i poslednjih 20 strana misleći da je to dovoljno.Ali uvek se desi da dobijemo pitanje za ono što ne znamo.
Razgovor pred čas:
A:E brate jesi pročitao ovo njesra?
B:Pa ono, kako da ti kažem prvih 20 i poslednjih 20 strana, valjda me neće pitati nešto drugo, malo ću da serem na početku i izvući ću se.Na času:
P:Ajde Ivanoviću, reci nam boju Anine haljine na maskenbalu u kulminaciji njenog odnosa sa mužem.
B:Pa profesore, da nije žuta?
P:Žuta malo sutra, sedi 1.
hahah mene pitao, sta je neki masinovodja (ne sjecam se tacno) pomislio kad se ana bacila pod voz...+