
Pošto nas je mrzelo da pročitamo roman od 1000 strana (prim.aut. Ana Karenjina) mesec dana ranije, dva dana pred čas uzimamo knjigu i čitamo prvih 20 i poslednjih 20 strana misleći da je to dovoljno.Ali uvek se desi da dobijemo pitanje za ono što ne znamo.
Razgovor pred čas:
A:E brate jesi pročitao ovo njesra?
B:Pa ono, kako da ti kažem prvih 20 i poslednjih 20 strana, valjda me neće pitati nešto drugo, malo ću da serem na početku i izvući ću se.
Na času:
P:Ajde Ivanoviću, reci nam boju Anine haljine na maskenbalu u kulminaciji njenog odnosa sa mužem.
B:Pa profesore, da nije žuta?
P:Žuta malo sutra, sedi 1.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hahah mene pitao, sta je neki masinovodja (ne sjecam se tacno) pomislio kad se ana bacila pod voz...+
HAHAH pa mislim kad me pitaju neke gluposti tako dodje mi da se ubijem :)
+ zbog primera.