Каже се за семафор који предуго држи црвено светло. Уједно и појава која повезује књижевност и саобраћај (нпр. Ана Карењина претпоследња глава, обједињује оба у себи). С обзиром на то да руске књижурине имају свега седамсто страна најмање, пецањем на црвено на неком семафору који води улево на некој прометној престоничкој раскрсници, постаје могуће прочитати класик и у глави, у наставку путешествија, анализирати ликове и доћи до праве поруке коју књига носи. Не чуди онда што ђаци кампањски уче и у стању су да прочитају ''Рат и мир'' на путу од куће до школе.
1: Где си до сад?
2: Ма ево тебра, ухватило ме црвено код Ушћа.
1: Читала се руска књижевност мало а?
2: ''Браћа Карамазови 1,2,3,4,5,6''.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.