
Каже се за семафор који предуго држи црвено светло. Уједно и појава која повезује књижевност и саобраћај (нпр. Ана Карењина претпоследња глава, обједињује оба у себи). С обзиром на то да руске књижурине имају свега седамсто страна најмање, пецањем на црвено на неком семафору који води улево на некој прометној престоничкој раскрсници, постаје могуће прочитати класик и у глави, у наставку путешествија, анализирати ликове и доћи до праве поруке коју књига носи. Не чуди онда што ђаци кампањски уче и у стању су да прочитају ''Рат и мир'' на путу од куће до школе.
1: Где си до сад?
2: Ма ево тебра, ухватило ме црвено код Ушћа.
1: Читала се руска књижевност мало а?
2: ''Браћа Карамазови 1,2,3,4,5,6''.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.