Čokanj (satljik, unuče, fićok, fraklić) je stakleni sud za rakiju ili vinjak, zapremine ne veće od 0.2l. Omiljen je kod pijandura za eksiranje i lupanje. Zgodan je za švercovanje rakije tamo gde je zabranjena. Popularan i među narodom, pa su smišljane i umotvorine sa njime.
Brzalica: Čokanjčićem ću te, čokanjčićem ćeš me.
-Deo klipa kukuruza koji ostane nakon krunjenja. Vojvođanski izraz, u ostalim delovima Srbije poznatiji je kao šapurika, okomak, kočanj, kočanjka, korun, čuka, taluska...
-Preterano bubuljičav čovek. Čovek sa rošavim licem.
-Sinko idi nakupi čokanja, lepo će da gore sa ovim ugljem.
............
-Nemoj stalno čapati to lice. Hoćeš da budeš kao komšija Bora, da te zovu čokanj?
............
-Jesi li video Tanjinog novog dečka? Isti čokanj, ožiljak na ožiljku. Toni Montana je za njega mala beba!
ono malo iz čega se pije rakija, zato toliko i izbegavam,fraklić odgovor, fićok jer ne mogu da smislim ništa bolje od "ono malo"...
Pored deminutiva koji se koristi za flašu od 0.1L žestokog alkoholnog pića, koristi se u izvornom obliku kao još jedan od mnogobrojnih naziva za muški polni organ, to jest kurac.
Negde u Sibiru:
Nataša: Sergej, hladno mi je!
Sergej: Jebiga, Roman, Boris i ja stukli poslednjih 100 čokanjčića vodke sinoć. Ne znam šta da ti kažem, vidi napolju jel crk'o neki medved pa mu se uvuci u utrobu, il' nešto.
Nataša: Sergej, :mazi ga po genitalijama: ja sam mislila da me TI zagreješ.
Sergej: Aaaaa! Mislila si da zavalim Čokanj u tvoju kotobanju?
Nataša: Baš si prost... Idem sad kod Romana i Borisa u sendvič.
Sergej: Nouuuuu! Stani ... šalio sam se ... stani ... čekaj ... e dokurca!
Boris i Roman se udaljavaju od ključaonice i veselo se bacaju na krevet glumeći nezainteresovanost. Ulazi Nataša:
-Ajde pastuvi vadite čokanje, kotobanja vapi za njima!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.