To vam je braćo moja onaj drvenasti deo vinove loze što se grana a s krajeva mu grožđe niče.
Rudi zora, mraku mesta nema,
dižem glavu s' kreveta od sena.
Jašem snajku, petlu jebem majku,
jebem njemu i gazdi mu Rajku.
Ciči snaša busam se u grudi,
zora rudi već ustali ljudi.
Odoh sada da zakoljem pevca,
što ranije dok spavaju deca.
Jurcam s nožem da zakoljem kokoš,
Prosuh se ko pička, štulom zakačih za čokot.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.