Neosvojiva devojka bogatog trgovca koja je uvek bila najlepša, uvek u najboljem društvu, šetala najkvalitetnije haljine. Njena pojava privlačila je pažnju skoro svakog ko se nađe u njenoj blizini. Uveoci njene kose za neke su predstavljali izvor života, a svaki kontakt očima dizao je pritisak dotičnih i ljuljao njihov svet. Ljubav je za ove devojke kao i za njihove voljene bila vrlo često nepoznat pojam ili nemoguća misija, zbog spleta raznolikih okolnosti (Čorbadži zamfir, prim. aut.) i normi tadašnjeg srpskog društva. Danas se ovaj izraz koristi kao statusni simbol cura koje žive na visokoj nozi, a koje su za nas, obične ljude, čista fantazija.
-E, brate, gde ćemo večeras?
-Večeras ne mogu sa vama, imam neka posla..
-Aaaa, ideš sa ribicom! Matori, pa što ne pričaš? Ko je ta cupi?
-Bogdanovićeva..
-Sa treće godine?
-Da! Danas ću je pitati da izađemo.
-Brate, bolje odmah odustani, ona je čorbadžijska ćerka, na takvu normalni momci kao ti i ja možemo samo da bacamo..
