Отрежњујућа изрека коју упућујемо ортаку када сазнамо да не троши новац у складу са својим финансијским могућностима, већ се понаша бахато и расипнички. Обично се изговара кад, као за последицу претходног понашања, дође код вас да пита за позајмицу.
Гокси: "Брате, био сам у кафани до јутрос, све сам паре спискао... морам да преживим некако до првог, имаш ли пар хиљада на зајам?"
Мики: "Јеботе, ти баш не умеш да се организујеш са кинтом... мало мало, па ти треба нешто на зајам!"
Гокси: "Није брате, него ме понела атмосфера синоћ, биле су ту и неке рибе, алкохол, лудило и дођох кући без динара!"
Мики: "Ма лепо је све то, контам синак, али мораћеш већ једном да научиш да се човек пружа онол'ко кол'ко је дугачак... не може више од тога!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
hmm, znala sam ja da si ti raspikuća:))
Ma kakvi ja, to ovaj Goksi indijanac :)))
Svako prema mogućnostima. :D