
Отрежњујућа изрека коју упућујемо ортаку када сазнамо да не троши новац у складу са својим финансијским могућностима, већ се понаша бахато и расипнички. Обично се изговара кад, као за последицу претходног понашања, дође код вас да пита за позајмицу.
Гокси: "Брате, био сам у кафани до јутрос, све сам паре спискао... морам да преживим некако до првог, имаш ли пар хиљада на зајам?"
Мики: "Јеботе, ти баш не умеш да се организујеш са кинтом... мало мало, па ти треба нешто на зајам!"
Гокси: "Није брате, него ме понела атмосфера синоћ, биле су ту и неке рибе, алкохол, лудило и дођох кући без динара!"
Мики: "Ма лепо је све то, контам синак, али мораћеш већ једном да научиш да се човек пружа онол'ко кол'ко је дугачак... не може више од тога!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hmm, znala sam ja da si ti raspikuća:))
Ma kakvi ja, to ovaj Goksi indijanac :)))
Svako prema mogućnostima. :D