Paradoks. Veoma česta pojava koja nas u najviše slučajeva iznenadi.
Trenutak kada shvatimo da nas ipak male stvari čine velikim, i da na njih trebamo obraćati dosta pažnje. Ljudski mozak je takav da stvari najčešće uzima zdravo za gotovo i najčešće manje bitne trenutke, događaje, ljude ne obrađuje onako kako bi trebao, tj. zanemaruje ih i samim tim se povećava mogućnost "spoticanja" o to. Naravno u tom trenutku to nam se činilo kao nešto nebitno, dok kroz određeno vreme baš ta malena sitnica može da nam se obije o glavu.
Mirko i Slavko dva najbolja druga. Naravno živeli su u istom bloku zgrada i po nekom kodeksu zaljubljeni u istu devojku. Koplja su se lomila oko toga ko bi trebao da joj bude dečko, ko je dostojan i mnogo toga. Sve je to trajalo dok Slavko nije obelodanio da se ženi i to baš sa Marijom, prelepom devojčicom koja je izrasla u devojku koja je mamila uzdahe prolaznika na ulici. Dan pre venčanja došlo je do sranja. Ona bila je kod drugarice i krenula je kući, u prolazu srela je Mirka i onako zaneli su se u priču i odlučili da odu na kafu. Par minuta posle našli su se u krevetu seks je bio strastven.
9 Meseci posle Marija je svakog trenutka očekivala trudove i da ide na porođaj. U žurbi pozvala je Mirka i objasnila mu da sa Slavkom nije spavala prvih par dana braka i da zasigurno on nije otac, već da je baš Mirko taj koji je pokrenuo sve to.
Mirko je sedeo kući, nije znao šta da radi, bojao se toga da izađe na oči Slavku, i u tom trenutku zazvonio je telefon, sa druge strane se čuo drhtav glas Slavka koji je izgovorio "Dete je mrtvo, Marija je u kritičnom stanju".
Pošto je Marija bila RH-negativna postojala je mogućnost da se iskomplikuje trudnoća po bebu ali uz to da je otac RH-pozitivan, doktori su izvršili testove na Slavku i saznali da je on kao otac deteta negativan kao i majka i da ne bi trebalo biti problema, ne znajući da je pravi otac baš Mirko koji je bio RH-pozitivan.
Mirko nije želeo da ostane sam u kući, jer znao je da bi ga osećaj krivice pojeo. Obukao je kaput, seo u mercedesa i krenuo ka bolnici.
Utrčao je unutra došao do prodiljnog i imao je šta da vidi. Njegov najbolji drug sedeo je uplakan na klupi i bio je van sebe, bacio je pogled duž hodnika i video je da se Marija nalazi u sobi čiji su zidovi bili stakleni, ležala je nepomično zatvorenih očiu. Noge su mu zaklecale i nije mogao da veruje da mu se sve ovo dešava, pokušao je da se uštine da vidi je l možda sanja, ali ipak na njegovo razočarenje ovo je bila ipak java. Koračao je sa strahom i svakim njegovim korakom krv mu se ledil u žilama. Prišao je Slavku i potapšao ga je po ramenu, on nije imao snage ni da ga pogleda, okrenuo se ka zidu i nageo se gledajući u pod. Mirko koji je bio veoma nervozan otišao je do glavne sestre kako bi mogao da čuje šta se desilo, dobio je odgovre koji mu baš nisu odgovarali, dete je bilo mrtvo a za Mariju je ostala samo jedna šansa da se nada nekom čudu. Krenuo je vani kako bi zapalio cigaretu i kako bi se malo smirio, otišao je u hodnik i dolazio je do prostor za pušače, prilikom silaska niz stepenice nije obraćao na mali kamen koji se tu nalazio zapeo je za njega i slomio vrat. Slavko i Marija su živeli srećno do kraja života sa šurnajestero dece.
