
Звук који се испушта за време разговора када:
- неко лупи неку глупост или покуша да буде смешан, а теби труло да глумиш смејање, па само кажеш цсс.
- неко помене да је неко урадио нешто толико немогуће, глупо и небулозно, на шта немаш коментар у моменту, па прокоментаришеш само цсс.
- хоћеш да омаловажиш причу о нечијем подвигу или хвалисавост.
Звук се често производи и мало више назално, кад је жешћа глупост у питању.
Она: Није битна величина. Битна је техника, заиста.
Он: Цсс... Кад би се зезали.
---------------------------------------
- Знаш шта ми рек'о синоћ. Каже, био с 9 риба са сајта. Спавао и једну модераторку.
- Цссссс... Да је по пет 'иљада
---------------------------------------
- Мој тата је тук'о твог тату кад је био мали.
- Цссссссссс... А мој тата и даље јебе твоју маму.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
činele
csssssssssssssssss
Obično kažem ejs. Al ajde.
Препознао сам се у овоме, ја користим назалну варијанту стално. +