
Уколико је нешто заиста, заиста велико,
додаћемо један од ова два наставка на крај речи.
Улицом иђаше један црнчуга, а за њим се по асфалту вукоше једна курчина.
Увек има оних којима није јасно, па ево још примера:
- Мама, шта је деди, стално искашљава нешто браонско?
- Плућа сине. Искашљава димљена плућа. Ракчина.
***
- Сине, не зајебавај више, добићеш шамар!
- (зајебава и даље)
- !! ШЉУС !!
- А што шамарчина, рекао си шамар?!
- Зато што сам широке руке, сине, када нешто делим, па и шамаре.
***
- Кево, опет си спремила спла за вечеру!
- Спла? Шта ти је спла?
- 'Ае' погађај...
***
- Како добра ова дефка!
- Плусчуга!
- Ма јес' добра... ал' за потпање купусчине... МИНУСЧУГА!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
pluščina, šta drugo?:)
чуга чуга чуга! Чубакааааа! :)
Plusčuga +++++
ahahaha omiljena
Хахахах која плусчуга!