
Уколико је нешто заиста, заиста велико,
додаћемо један од ова два наставка на крај речи.
Улицом иђаше један црнчуга, а за њим се по асфалту вукоше једна курчина.
Увек има оних којима није јасно, па ево још примера:
- Мама, шта је деди, стално искашљава нешто браонско?
- Плућа сине. Искашљава димљена плућа. Ракчина.
***
- Сине, не зајебавај више, добићеш шамар!
- (зајебава и даље)
- !! ШЉУС !!
- А што шамарчина, рекао си шамар?!
- Зато што сам широке руке, сине, када нешто делим, па и шамаре.
***
- Кево, опет си спремила спла за вечеру!
- Спла? Шта ти је спла?
- 'Ае' погађај...
***
- Како добра ова дефка!
- Плусчуга!
- Ма јес' добра... ал' за потпање купусчине... МИНУСЧУГА!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
pluščina, šta drugo?:)
чуга чуга чуга! Чубакааааа! :)
Plusčuga +++++
ahahaha omiljena
Хахахах која плусчуга!