Уколико је нешто заиста, заиста велико,
додаћемо један од ова два наставка на крај речи.
Улицом иђаше један црнчуга, а за њим се по асфалту вукоше једна курчина.
Увек има оних којима није јасно, па ево још примера:
- Мама, шта је деди, стално искашљава нешто браонско?
- Плућа сине. Искашљава димљена плућа. Ракчина.
***
- Сине, не зајебавај више, добићеш шамар!
- (зајебава и даље)
- !! ШЉУС !!
- А што шамарчина, рекао си шамар?!
- Зато што сам широке руке, сине, када нешто делим, па и шамаре.
***
- Кево, опет си спремила спла за вечеру!
- Спла? Шта ти је спла?
- 'Ае' погађај...
***
- Како добра ова дефка!
- Плусчуга!
- Ма јес' добра... ал' за потпање купусчине... МИНУСЧУГА!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
pluščina, šta drugo?:)
чуга чуга чуга! Чубакааааа! :)
Plusčuga +++++
ahahaha omiljena
Хахахах која плусчуга!