![](/assets/vukajlija-8a1b5c1cfaa37915a8b4d51bf02b92cb0e9e1dd235e6e15aa94e201901a8c758.png)
Већина људи из неког разлога воли да пита да му се понови нешто што му је речено иако је чуо и, разумео.
-Идемо сутра на текму?
-...шта?
-Рекох, хоћемо ли...
-Па 'ајде може, кад да се нађемо?
-Сине, кад ће доћи мајстори да носе телевизор?
-Рекли су да ће доћи данас око пола 5 ако не буде било гужве на терену, а ми треба да га само ставимо у кутију да могу лакше да га однесу и да спакујемо даљински.
-А?
-...(ја немам снаге да поновим тако да ћутим)
-(после 2 минута) Па добро, сине, то ти уради, иде бака код комшинице на кафу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
добри примери +
Кул+