Dežurni lajavac na tradicionalnim slavljima. On sve zna, i šta, i kako. U sve se razumje kao da je lično vaspostavio običaj. Jedino... Pa, niko ga ne jebe ni 5%, dok ne počne žestoko da smara. Tad ga jebu 100%.
- Krštava se sluga božiji Milutin u ime Oca...
- Stop! Stani! Ne dozvoljavam!
- Š-šta ti bi?
- Kum nije izgovorio Simbol vjere.
- Kum je nepismen.
- Neki red mora da se zna. U moje vrijeme...
- Sačekaj me ispred crkve dok završim. Onda ću da skinem mantiju pa da te malo ja dokrstim kako valja i trebuje.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Časnijeh kolača, časnijeh lomača, 380 bogonosnih otaca među nas!
- 318!
- Tišina tamo. Časnijeh kolača, časnijeh lomača...
- Kolač se okreće na drugu stranu, a ne tako kako radite.
- Mhm... Ajde da se prekrstimo pa da popijemo za srećne slave.
- Ne krsti se tako!
(Ono jes'... Domaćin se prije trougli nego što se krsti, al' đe'š mu to reći...)
- Rođače Vojo, jeste da mi je slava i jeste da si mi rod rođeni, al' ako progovoriš još jednu, ovoga mi krsta...
- Misliš - ovoga mi trougla?
- AAAAAARGHHH!!!
