Izraz koji se koristi ne bi li smo potpuno ubili u pojam osobu koja zapravo ima nešto da ispriča. Čak i da si zaista zainteresovan za priču (što je zapravo retka situacija), ukoliko ti neko ispeva čitav epski deseterac, ova rečenica je pravi odgovor jer je gledanje date osobe kako se nervira jer je niste saslušali daleko interesantnije nego sama priča.
Osoba 1: Ej, brate, znaš onu malu što smo je skontali sinoć? E, pa ti jebeno nisi svestan šta je sve bilo sa njom. Znaš, kao, ja joj priđem sinoć, tebra, i ona mi se tu nešto nasmeši ja ono osmeh kao, bacim neku žvaku i, op! Ne da se dala mala nego...
Osoba 2 *zaneseno gleda u drugu stranu sa sanjarskim pogledom u očima, plovi po svom ličnom nebu, kršeći prste i jedva vidno se osmehne zločesto i odgovori*: Da, a?
Osoba 1: Pa jebem li ti tatine svatove, jel' ti mene slušaš uopšte? #$!%$)& *
*sledi čitav arsenal psovki od kojih se u mnogima spominje rodbina, delovi crkvenog zemljišta i hleb.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.