Најчешћа реченица при ценкању на свим ауто-пијацама 90-их, али и сад. Како би се подигла цена аутомобила што више, продавци су своје аутомобиле, често купљене на отпадима у Швици, Немач(ћ)кој и Аустрији, морали да продају користећи ову изреку. Она је углавном оправдавала огромну километражу (углавном старих Мерцедеса) а како већина људи тад није имала појма како је "горе", ово им је увек звучало добро. Продавци су углавном били Роми, па како је у њиховој природи да увек узму максимум (ако треба и да мало покраду), ово је било као створено за њих.
Ауто-пијаца, негде у Србији 199x
-И кол'ко га цениш Циго?
-Па знаш како, ја га не дајем испод 4000 ДМ...
-Молим?! Циго много је... Кол'ко је прешао?
-Па 300 000 км...
-300 000 км?!?! Па јел си ти нормалан?
-Да господне, али по њемаћким аутопутевима...
-Па шта ако је по немачким аутопутевима?
-Па јел сте били у Њемаћку?
-Не...
-Па шта се онда правите паметни...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
heh+
Gledaš, je li, moga mercenesa, Gospodaru stari...
dobar,dobar taj trgovac...;))+
- Što ga duže teraš, kume, Sve je mlađi!