100 % afirmativni odgovor.
Ali juče. Što bi se reklo, njeknja.
...Jutro posle velike rokačke manifestacije s ekipom...
- Zvrrrrrrr
- Јedva skupljas snagu da otključaš telefon i javljas se, halo?
- Оćes kurac malo?
- Ma jebi se, šta me zoves ovol'ko rano?
- Koje rano, tri sata je, ne javljas se reko da vidim dal si živ.
- Auu, jedva, još bauljam po krevetu, ti?
- I ja, ali sam se probudio rano, nisam mog'o da spavam.
- Sunce ti jebem, mnogo smo se izgleda uradeli sinoc, a?
- Skroooz, doduše drž'o sam se dobro, ne pamtim jedino kad sam si kući otišo i naravno pojedinosti neke.
- Ma ja ne pamtim ni kako smo izašli iz kafane, gde smo posle bili, šta, kako?
- Posle u disku za šankom, pa u fićka do fajronta. Valjda. Tu i ja negde gubim pamćenje ali čini mi se da smo bili dok nas nisu isterali a posle...Ne'am pojma, hladan vazduh nas udario kad smo izašli.
- Garant. Ma, mnogo smo popili, preterasmo, ceo dan šljokanje. Od danas više ne pijem, ne može više ovako!
- Da be, da... Za 15 minita na staro mesto, na po jedno da nam bude bolje?
- Obavezno!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
od kad ne videh ovo njeknja :)