Da ne idem dvaput

- Ćale, gde su ti ključevi?
- Ne može kola, šta će ti?
- A daj, trebaju mi za prodavnicu da nakupujem za rođendan, što da idem dvaput kad imam kola?
- Nemaš ti, već ja, i idi deset puta ako treba! Ionako ćete mi kuću večeras izvrnuti naopačke, barem neka auto ostane čitav.
- A treba i da odem do grada po drugare, otkazan voz, nemaju kako da dođu.
- Da je sreće da i ne dolaze. Na! Taman pokupi i tetku i teču.
- Prvo ove da dovezem, puni smo.
- Što bi išao dvaput, nije mali auto, a i nema pandura ovamo. Potrpaj ih đuture, smestiće se.

- Tetka, tečo, šta čekate, upadajte!
- Ma gde ćemo, vas petoro i nas dvoje, to je sedmoro.
- Šta ima veze, širok je auto, smestićete se svi, da ne idem dvaput.
- A policija?
- Ništa se ne sekirajte, nema ih ovde.

Par kilometara kasnije
- E jebiga!
- A rekli smo ti!

- Dobro veče, vidim baš lepa gužvica. Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam. Fino. Vaše isprave i napustite vozilo, molim!
- A lepo smo mu pričali, a on gospodin neće da ide dvaput.
- Bez brige, svakako bih mu pronašao nešto da ga kaznim, ovako će kraće trajati.