Pitanje kojim se na (ne)duhovit način pokušavamo približiti sagovorniku na osnovu neke banalne, sićušne sličnosti.
Uglavnom nailazi na loš odgovor, jer koga uopšte boli đoka i za bližu rodbinu, a kamoli dalju.
- Opa Prodanoviću, stavio si cvike, to od učenja pred ispit?
- Hehe pa jeste profesore, sad nekako i ličimo, da nismo nešto svoje?
- Možda i jesmo koliko znam moju familiju, prezirem ih sve.
- A a ne verujem profesore, to mi se učinilo, loša dioptrija sig.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- A daaaj polu-sestro, šta ima veze? ti si lepa, ja sam lep, možda i nismo samo polu-?
- Oh brate, skidaj se, ubedio si me!
