
Питање којим се на (не)духовит начин покушавамо приближити саговорнику на основу неке баналне, сићушне сличности.
Углавном наилази на лош одговор, јер кога уопште боли ђока и за ближу родбину, а камоли даљу.
- Опа Продановићу, ставио си цвике, то од учења пред испит?
- Хехе па јесте професоре, сад некако и личимо, да нисмо нешто своје?
- Можда и јесмо колико знам моју фамилију, презирем их све.
- А а не верујем професоре, то ми се учинило, лоша диоптрија сиг.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- А дааај полу-сестро, шта има везе? ти си лепа, ја сам леп, можда и нисмо само полу-?
- Ох брате, скидај се, убедио си ме!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Može ovde plus.