
Питање којим се на (не)духовит начин покушавамо приближити саговорнику на основу неке баналне, сићушне сличности.
Углавном наилази на лош одговор, јер кога уопште боли ђока и за ближу родбину, а камоли даљу.
- Опа Продановићу, ставио си цвике, то од учења пред испит?
- Хехе па јесте професоре, сад некако и личимо, да нисмо нешто своје?
- Можда и јесмо колико знам моју фамилију, презирем их све.
- А а не верујем професоре, то ми се учинило, лоша диоптрија сиг.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- А дааај полу-сестро, шта има везе? ти си лепа, ја сам леп, можда и нисмо само полу-?
- Ох брате, скидај се, убедио си ме!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Može ovde plus.