Питање којим се на (не)духовит начин покушавамо приближити саговорнику на основу неке баналне, сићушне сличности.
Углавном наилази на лош одговор, јер кога уопште боли ђока и за ближу родбину, а камоли даљу.
- Опа Продановићу, ставио си цвике, то од учења пред испит?
- Хехе па јесте професоре, сад некако и личимо, да нисмо нешто своје?
- Можда и јесмо колико знам моју фамилију, презирем их све.
- А а не верујем професоре, то ми се учинило, лоша диоптрија сиг.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- А дааај полу-сестро, шта има везе? ти си лепа, ја сам леп, можда и нисмо само полу-?
- Ох брате, скидај се, убедио си ме!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Može ovde plus.