
Није у реду да се ради на суво. Кад се нешто ради треба и да се залије, да клизи, да иде ко по лоју.
X: 'Ало куме, сутра наврати до мене имам једно шес' кубика дрва да насечемо.
Y: Нема проблема куме, стижем ја зором.
(сутра)
X: 'Де си куме?! Ево мене најављен, донео сам ово да залијемо пос'о, да подмжемо мало, иска тестера уље ал' иска и желудац.
(вади две гајбе пива и пар литара раџе из гепека)
Y: Ако куме ако.
(саспу две у грло)
X: Јел' добра куме, оца ти јебем?
Y: Добра куме, одлична!
'Ајмо још по једну.
(два дана касније)
Супруга X: 'Ало кумо, јел' још код тебе она моја несрећа? Рече да иде до вас да сече са кумом нека дрва.
Супруга Y: Ту је кумо, ту је, али дрва остадоше неисечена. Ове две несреће налили више себе него тестеру, ено их још спавају.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Bemudete što volim ova veselja.+
samo neka klizi, +++