Стара гарда роштиљџија има обичај да прилоге (прилозима се сматрају лук и алева, остало је извољевање) у сомун ставља са две различите стране, не би ли укус био пунији, а шамански доживљај бољи. На нестрпљива питања клопе жељне жгадије (,,Ш'раиш више, што делиш прилоге, јебали те прилози?"), ови волшебници одговарају једноставно: Да се не посвађају.
А: Е, тебра, зајеби ме роштиљ- филозофија, дај димљену па да палим одавде- да се не посвађамо ти и ја, а то би био већи проблем од завађених прилога.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.