Da skočiš sa visine svog ega na visinu svoje inteligencije umro bi

Лик који мисли да је јебач, заводник, Казанова. Да нема рибе која ће одолети његовим чарима и умећу завођења:

- Брате, ти одабери неку од оне три тамо, ја ћу је креснути за десет минута максимално.
- Ма нема теорије да ћеш успети, бре. Седи ту и буди леп.
- Хоћеш у црвену да ћу успети? Погледај ме, висок сам, леп, добро грађен, ма нема ми мане!
- Мислиш, да нећеш успети? Може! Пази, десет минута!

(Након тих десет минута.)

- И?
- Ово неке монахиње јеботе. Неће па неће. Глупача, не зна шта пропушта. А да им дам још једну прилику да се увере како сам савршен ? А? А?
- Само седи.
- Ма какви, гле'ај и учи од мајстора. Мораш да јој намигнеш овако, то оне воле, можда чак и да се облизнеш једном... Па јој наручиш пиће, исцимаш конобара, ово-оно, разумеш, да виде да си оно, да имаш кинту... Када нагињеш чашу да сркнеш вопс, стиснеш бицепс, овако...
- Чекај, чекај. И то шатро пали?
- Наравно! Барем код мене.
- Немој се љутиш али иди изврши самоубиство тако што ћеш скочити са свог ега на своју интелигенцију.
- Штаа?
- Заборави. Где си оно стао?
- Да, натегнеш бицепс...