
Речи које су ме као дете увек збуњивале. Увек, али увек, то би говорила нека бакута која је већ једном ногом у гробу. Гледајући ју, њено тешко кретање, изборану кожу и дрхтав глас док говори: „Сунце бабино, дабогда ти мени остарио!“, добијаш једну јасну мисао а то је да никад не желиш да остариш.
Иако је наравно „клетва“ изговорена са најбољом намером и требала би да ти обезбеди дубоку старост.
-Види ти децака, родио баба себ! Кол'ко имаш година?
-Четри.
-О, па ти си већ момак за женидбе. Де ти реци баба Смиљки, имаш ли ти какву девојцицу?
-Имам већ две а бато нема ниједну.
-Јој, дабогда ти мени остарио!
-Па да ко деда будем!? Јес' ти луда?!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.