Речи које су ме као дете увек збуњивале. Увек, али увек, то би говорила нека бакута која је већ једном ногом у гробу. Гледајући ју, њено тешко кретање, изборану кожу и дрхтав глас док говори: „Сунце бабино, дабогда ти мени остарио!“, добијаш једну јасну мисао а то је да никад не желиш да остариш.
Иако је наравно „клетва“ изговорена са најбољом намером и требала би да ти обезбеди дубоку старост.
-Види ти децака, родио баба себ! Кол'ко имаш година?
-Четри.
-О, па ти си већ момак за женидбе. Де ти реци баба Смиљки, имаш ли ти какву девојцицу?
-Имам већ две а бато нема ниједну.
-Јој, дабогда ти мени остарио!
-Па да ко деда будем!? Јес' ти луда?!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.