Petak, oko podne, kada seljaci koji su u grad doneli, i na pijaci prodali sve što su imali, zasednu po klupama u obližnjem parku i krenu da tamane sardine (sa sve kostima) i crni luk. Ptice sa okolnog drveća prestaju da pevaju, jer ih iz ritma izbacuje masovno cvrkutanje u pokušaju da se između zuba izvuku opne od luka, peraja, repovi i kosti od konzervirane ribe. Narednih par dana je rizično sedati na delove klupe koji su predviđeni za sedenje, jer rizikujete da masnu fleku sa drveta prenesete na sopstvenu pozadinu. O đubretu koje iza Cvrkota ostane još par dana, bi mogla da se napiše još jedna definicija...
A: Aj što ovi klinci sede na naslonima klupa, al zašto penzosi balansiraju na ivicama, slomiće se neko???
B: Brate, subota, juče je bio dan Cvrkota, nema sedanja na klupu do ponedeljka, bolje da se slomi nego da mora da pere masne pantalone, znaš pošto je prašak...
