Petak, oko podne, kada seljaci koji su u grad doneli, i na pijaci prodali sve što su imali, zasednu po klupama u obližnjem parku i krenu da tamane sardine (sa sve kostima) i crni luk. Ptice sa okolnog drveća prestaju da pevaju, jer ih iz ritma izbacuje masovno cvrkutanje u pokušaju da se između zuba izvuku opne od luka, peraja, repovi i kosti od konzervirane ribe. Narednih par dana je rizično sedati na delove klupe koji su predviđeni za sedenje, jer rizikujete da masnu fleku sa drveta prenesete na sopstvenu pozadinu. O đubretu koje iza Cvrkota ostane još par dana, bi mogla da se napiše još jedna definicija...
A: Aj što ovi klinci sede na naslonima klupa, al zašto penzosi balansiraju na ivicama, slomiće se neko???
B: Brate, subota, juče je bio dan Cvrkota, nema sedanja na klupu do ponedeljka, bolje da se slomi nego da mora da pere masne pantalone, znaš pošto je prašak...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.