dani kada nije bilo interneta i nekih drugih stvarčica....

лијепи дани којих се сјетим са сјетом.....

дани када сам се цимао по 10 и више дана да нађем неки видео клип,пјесму,филм...и када бих их нашао био сам пресрећан као да држим сушто злато у рукама...и пуштао их и по 30 пута наново да се врте за редом,а послије 5 минута станке опет...и памтио сваки детаљ,гег,хршум....мој видео рецордер је са касетофоном био светиња , кога сам чистио на сваких мјесец дана по једном као тобож он ће нешто боље радити када га очистим...

дани када бих долазио са пијанке и маштао о дјевојци коју сам упознао,а послије 5 минтуа маштарење би ми досадило и на све начине трудио бих се да дођем до њеног броја (АЛИ КУЋНОГ,јер мобилни је био у домену маште), и када бих га добио 2 сата сам се премишљао како да је назовем и шта да кажем ако се њен стари јави...коју фору да проспем...данас бих јој једноставно послао захтјев за пријатељство на фејсу...али гдје је ту машта...она види моје слике и спази стомачић,спази да нема нигдје бмв-а око мене...и одмах ме прекрижи :(..онако сам се бар могао уздати у хумор и шарм :)...ако ми већ физикалије нису баш добре...

дани када сам по цијелу ноћ пио са другарима , и долазио кући,одмарао 10 минута и одмах би ми и то досадило , опет их испрозивао на КУЋНЕ ТЕЛЕФОНЕ и опет бисмо ишли у пијанку - јово наново...данас само сједнем за компијутер и ту се лООдо забављамо...

дани када бих добио информацију о најновијем изуму - рачунару пентиум 2 са чак 1 мегабајт меморије...и курчио се у друштву како сам ј*бен познавалац тих ствари и како човјек никада неће моћи измислити ништа јаче...

дани у којим сам у филмовима гледао оне америчке хакере - клинце како пробијају владине шифре , упадају у банке и трезоре помоћу те велике ствари - КОМПЈУТЕРА...и замишљао шта бих ја све са тим "божијим послањем" могао све да урадим....

а онда сам добио рачунар...
а онда сам хтио интернет...
а онда сам добио интернет...