Vrhunac poverenja i povezanosti među osobama. Znaš onu drugu osobu u dušu, te znaš za koga se neće ljutiti da ga pozovu.
To, ili vrhunac gluposti, različita su tumačenja.
- Ženo, je l' to opet zvali neki likovi što nam nešto "poklanjaju", zovu na promocije uz džabe piće ili šta već?
- Kako si pogodio?! Nisi ni nos iz kuće promolio niti si gvirnuo u poštansko sanduče.
- Čuo sam da si nekoga zvala i izdeklamovala moj broj mobilnog.
- Pa jeste, ti si uvek dostupan i tako to, nije drugo... Samo nemoj i ove da napsuješ i nazoveš sektašima k'o prethodnih... Kol'ko ono beše...
- Šta ću kad su gori nego Jehovini svedoci protiv kojih bar imam sredstvo u dvorištu. Od ovih odbrane nema! Koji su sad? Opet za Walk Max koji si naručila, pa otkazala pre osam meseci? Ili ona promocija za posteljine i jastučnice od hiljadu evra?
- Ma jok, Cepter.
- Šta, za neke lonce i šerpe?! Ti to da gledaš?!
- Ne, one kozmetičke lampe za bolji ten i zatezanje bora...
- I ja budala...
- Gde ćeš sad?
- Da odjavim i fiksni i mobilni!
Nego, ona moja davala moj broj nekim od tih sektaša i sad pizdim više od godinu dana kasnije.
bio ja onomad u inostranstvu, poslom. i, u laboratoriji gdje sam radio bila dvojica kolega, otprilike isto godište, zaposlili se u isto vrijeme, radili isti posao već nekoliko godina i tako. i, poslije pešes dana sprijateljim se ja sa jednim od njih i dogovorimo da se mi pokaže svijetla velegrada. i, iskočimo mi to veče i uništimo se od alkohola. sjutra ja na posao a ovoga kolege nema, ne javlja se, ugasio službeni telefon, vjerovatno leži doma pjan a ovaj mi drugi traži njegov privatni broj da ga nazove. ja se u čudu nađoh, rade ljudi zajedno a nemaju privatne brojeve... snađoh se srećom da mu ne odajem broj, pomislih da ima razloga zašto ih još nijesu razmijenili, okrenuh ja sa moga mobilnoga te se oni siti ispričaše...
Paninaro, 'ajde sve to, u pravu si za to. A siti se ispričaše kad je sa tvog telefona, onako, o tvom trošku :)
To je manje važno ovdje, firma plaća. Interesantno je to što ti ljudi nemaju nikakvu želju da se druže van posla i da za nekoliko godina koliko rade nije bilo neke ekstremne situacije gdje su moral da razmijene brojeve. Mada, iz ugla iz kojeg sada gledam to mi je prilično razumljivo, postao sam idti takav.
ne vjerujem, mada, može svašta bit. nisu bili tipovi koji plaćaju svaki svoje piće u kafanu nego su i oni umjeli da zavrte ture... mada, to je dosta davno bilo, bejah ja mlad i zelen, mogao me svako obrlatit lako
Jedan od meni omiljenih citata "Ne mrzim ljude, samo se prijatnije osećam kad ih nema u mojoj blizini" :) Bukovski, inače.
I ja počeo da eskiviram bilo kakvo druženje na poslu, a bogami i van sa tim ljudima. Bezbednije nekako dođe...
ne rekoh, za definiciju plus...meni su godine trebale da vaspitam mog muža za neke stvari...pre neki dan sreo moju bivšu koleginicu i ona mu tražila moj broj telefona.
on joj odgovorio: nisam ovlašten da dajem, moram prvo da pitam...
tačno tako. mada, može biti neprijatna ta situacija, poneko se može i uvrijediti. čuš, ne da broj??? treba biti diplomata.
ma boli njega kurac što će da se uvrede...pre 7 godina je dao moj broj kome nije trebalo i do danas ispašta...ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva.
Ne kažem, ova moja ostavlja moj broj samo i jedino kad su ti top šopovi i te gluposti (promocije i šta ti ja znam). Ovako ne i obostrano je. Sme jer zna da ja neću da se svetim i prebacujem dok je sveta i veka. E, taj deo već nije obostran.
ja sam u fiksni memorisao sve te smarace pod NEJAVLJAJSE