Ne može i jare i pare.
Ali ljudi hoće i jare i pare, a i jaretinu na stolu. Pa tako uzmeš avans za jare, uzmeš drugo na ler i ispečeš ga i pojedeš, tvoje ti mekeće po toru, a pare u džepu.
Da li smo takvu ideologiju usvojili od naših političara ili smo jednostavni takvi, a oni su samo reprezenti nas kao takvih? Nažalost ovo drugo.
Presipujemo iz polupunog u poluprazno, a pri presipanju nam uvek neka kap završi na podu, pa nam je sve manje u lončićima.
Naš nam je mršavi ker na izdisaju, a vode u lončiću nema ni za večeras, ako se neko ne sažali i dosipe mu. Opet prosimo, dok nam gliste jedu i ovo malo hrane iz creva.
Lako je njima da hrane nas, kad imaju. Slali smo im već naše gliste. Bolje nama, bolje glistama, njima skoro svejedno. Ali dokle više, dokle ćemo biti ovakvi slepci?
