
Када дете научи неку нову реч, понављаће је тихо и за себе дуго, док је не запамти. Биће заокупљен том речи, концентрисаће се на њу.
Још боље ако не зна њено значење.
Још боље ако не треба још да зна њено значење.
(доручак, трудна мама, тата и Милица (9 година))
Милица: Шта је то фелацио?
Тата: О, не, Милице не опет!
Трудна мама: Иста је прича била за анални секс.
Милица: А шта је то фелацио?
Трудна мама: Милице, кажем ти хиљадити пут, још си мала! Када порастеш и будеш старија, рећи ћу ти шта је фелацио.
Милица: Али ја хоћу сад да знам. Фелацио! Фелацио! Фелацио! Фелац...
Тата: Милице, молим те немој за доручком!
Милица: Зашто ми једноставно не кажете сада! Када ја будем имала децу стално ћемо разговарати о томе.
Трудна мама: Мислим да ми је пукао водењак!
(маму воде у болницу, ујка долази да чува Милицу, иста прича)
Милица: Шта је то фелацио (по 1000 пут).
Ујка: Па, знаш...то је када се пенис узме у уста...
Милица: А, па, пушење курца! Зашто ми одмах нисте рекли. Не могу да верујем.
Ујка: Па ти знаш шта је то?!
Милица: Наравно да знам. Забога, па зар никада ниси чуо за интернет? (узима барбике и иде да се игра).
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Cavallitetna :) !
+
Dobra. :)
+
ko ti ovde ofleka minus? bruka...
+
Pomalo zastrašujuće i surovo, ali milion % tačno! Bravo i plus k'o vrata!
hm, jelena, ak do sad nisi, a da počneš da se profesionalno baviš pisanjem?!