Pošalica koju koriste prodavci odeće i obuće, ukazujući na to da njihovo dete im govori šta im stoji, a šta ne. Deca su ustvari metaforično predstavljena kao ogledala i modni stilisti, ali kao i kritičari kada njihovi roditelji žele da promene stil oblačenja u neki što im uopšte ne stoji.Deca žele da ukažu roditelju da se vrati na prave vrednosti kakve su nekad bile, a ne da majka od četres' godina nosi ugg čizme sa tigričastim helankama. Prodavci na procenat najviše mrze ogledala, jer im ona uzimaju leba iz usta, a prodavci koji rade za fiksnu cenu, ih ne zanima.
Prodavac: Da, da, super vam stoji, nema šta. Baš se lepo slaže uz vaše vitko telo.
Majka: Heh, pa i nije baš neko vitko.. Nego, ove nogavice su mi nekako, ne znam..
Dete: Ali mamaaa..
Majka: Ćuti!
Dete: Neću da ćutim! Pa dobro bre da li si ti normalna. Hoćeš da obučeš reperske pantalone u kojima ti zadnji deo izgleda kao da si se usrala, kaubojske čizme koje ti uopšte ne stoje i kravatu na belu košulju. Nemoj to da uzimaš lepo ti kažem. Vrati se ti na one kineske farmerkice i perjanu jaknu, biće ti bolje, nego što ćeš ovo da obučeš.
Majka: Hehe, Suzana razgovaraćemo posle kad dođemo kući.
Prodavac: :podli osmeh: Hehe, to potvrđuje da su deca ogledalo roditelja. Dakle, jel uzimate ili ne?
Dete: NE!
