
Таман завршиш цео цртеж своје породице, први пут чак ни линије не пређеш на маминој сукњи и татиним панталонама, лепо поређаш дрвеће са обе стране куће и стазица буде баш ТЕ браон боје, онда још једном поносно бациш поглед на плочник и видиш: Изненадна јесења киша спира остатке твојих креда у боји, а ветар опало лишће по њима посипа...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
jako lepo...
sokić+