Ono što vojnici najmanje žele da ih zapadne za doručak. Bolje od toga je čak i kilo hleba od prošle nedelje sa pola paštete koju si juče sačuvao za lutalicu koja se mota po kasarni...
Probajte vi da preživite od 6 ujutro do ručka na jednoj kašičici marmeladice i parčencetu maslaca
Ја брале поштено одгулио и изашао пре 5 месеци. Јесу увели ХЦЦП (или ХАСАП како га зову) али је количина добра само за ручак и вечеру, што је бесмислено јер после вечере идеш да спаваш, а после доручка идеш да ринташ. И мени је много боља била коцкица зденке и јаје него јебена мармелада јер слатко ПРЕ РУЧКА не подносим! А маренду некад и нисмо добијали јер они шабани који је "преузму ради даље поделе" поједу пола ако ишта ваља, а ваде се на административну грешку у требовању :(
А знаш како је јебозовно било добро да за викенд из проклете Батаје уместо на посету одеш да крчиш проклети Топчидер и дрвосечиш тамо до 3 сата на јебеној мармеладици?
А онда се претовариш па наставиш да сечеш....
А слажем се да је само уморан војник добар војник, то сам најбоље увидео после преласка из златне пешадије Зајечарске у проклету Батају....
Али све у свему, није било лоше кад се гледа укупно. Само док сам позаборавио мало багру из Батаје и дечју радост, и неписмене шабане који те смарају да би доказали да твоја факултетска диплома не значи да си паметнији од њих......
Vas dvojica sigurno nikada niste morali da pojedete svoju nogu da ne biste umrli od gladi dok trošite poslednje redenike ostavljeni da čuvate odstupnicu za četu koja se povlači pod artiljerijskom vatrom dvadeset dve neprijateljske tenkovske divizije? I posle kažu, Srbi ratnički narod... Umreće za slobodu, ali ne daj bože marmeladu...
e valdemare, odkud ti znaš ko smo mi u stvari...
ja pominjah da sam gulio u jednoj od spec. jedinica... kad je puklo 2004. novo sranje na Kosovu i Metohiji u 3h ujutru su nas digli (uzbuna je bila samo za moj bataljon) dali nam 10 min da popakujemo opremu (a znaš da se tako nešto graniči sa SF-om budući da nisam imao OBIČNU razdrndanu opremu iz '76.), postrojimo se na pisti gde su nas čekali autobusi i pravac jug srbije... ja sam teglio snajp 7,9mm i morao sam dodatno da prođem obuku za isti što znači malo surovije preživljavanje (pored onih 15 dana u prirodi gde smo jeli larve, mravlja jaja, skakavce i PROBRANE pečurke). dodatnu obuku pominjem jer snajperista mora doooobrooo da se pripazi pošto on nije POW po ženevskoj konvenciji...
na kraju, šta da ti kažem, ako si bio u ratu, a mi nismo... tako se pogodilo... i još nešto, Durlanac i ja smo otišli u armiju što znači da bismo se i borili da je bilo potrebe...
zato, kenjaj nekom drugom...
Ja bih samo da dopunim defku: decja radost - vojnikova tuga.
U ratu se pesadinac snadje na licu mesta, a obicno ima sta da se nadje, makar i kukuruz.
A da ne bi izgledalo da serendam bezveze, jer, u vojsci, nisam bila, napominjem da je ovaj komentar komentar moje ruznije polovine, Durlanca pesadinca, rez. oficira. :D
Не слажем се са Ђолићем увек, али сад га је отруо до коске!
Ја нисам отишао у ШРО, ни у цивилну педерану и то кад је већ увелико очекивано гашење војске. И као најбољи стрелац на најгорој пушци са држао стражу у првом делу обуке, одмах после заклетве! Ако некад буде требало (не дао Бог) неће се мој покојни прадеда Милутин превртати у гробу нити ће Солунску споменицу однети ветар.
А багре и шљама је било увек и на Косову пољу у време Лазара и у Карађорђевом устанку и у време оба светска рата. А све то није разлог да ми будемо срећни и задовољни што смо добили "дечју радост" док пешовани у цивилној протествују због небесплатних карата за градски превоз, а у установе где "служе" ни не иду!
eeeej.. imao si pravo na izbor! prethodne generacije nisu.
kao sto vec rekoh, nemojte, momci, pusticu suzu ;)
Еееее, то вала несмо добијали чак ни за гађање у Десићима....
Кад си ти служио? Од тога је боља и паштета из ратне резерве...
ja sam bio u Batajnici, hrana je bila mnogo bolja nego npr u Pancevu, marenda uvek na vreme, a i kantina ti je bila tu.
e durlanac, aj ne rise keve ti...
1. doručak je pojačan još ja kad sam gulio askaru, a to je bilo 2003./2004. godine
2. između doručka i ručka dobijaš tzv. fakin „marendu” iliti užinu i to baš zato da bi izdržao do sledećeg obroka...
ono jebi ga marenda je po nekad lošija i od samog doručka (ja sam u spec. jedinici dobijao kesicuočajnih kolutića i NAJMANJI next sokić, kojem rok trajanja kao po pravilu ističe SUTRA ili dan posle ;)) )...
na kraju krajeva, u vojsci i ne treba da ti bude opušteno... tamo te fizički malerišu na sve moguće načine, jer kako su nama govorili, što je obuka sličnija pravom ratnom s(r)tanju, to je bolja/kvalitetnija...
zato, komrejd guli to što ti ostalo i moli boga da za doručak (četiri puta nedeljno) ne dobijaš kockicu trapista i JEDNO kuvano jaje...