Jedan od načina koji rokeri, metalci i njima srodni teraju, da bi nabijali komplekse dečurliji (ali i vršnjacima), koja je tek zagazila u ove vode. Kim Tejil je, inače, neki metal-gitarista, koji možda ne zaslužuje epitet "levi", ali 100. mesto na listi magazina "Rolling Stone" ne govori u prilog tome da pripada samoj eliti. No, kako je neko ipak čuo za njega, red je da onim drugima nabije na nos što su svoju rok edukaciju otpočeli od "Bitlsa", "Pink Flojda", ili "Gans end Rouzisa", a ne od Kima jebenog Tejila, koji je po njima doktor za gitaru, zajedno sa još desetak sličnih, koje će naravno momentalno nabrojati, a potom uživati dok se klinci lome misleći da ne znaju ništa.
Neki kafić, dečko od 15ak godina okida nešto na gitari, prilazi mu "stari as".
A: Je li mali, šta to pokušavaš da sviraš?
B: "Stariways to heaven"
A: To je pesmičica za malu decu...
B: Pa šta da radim?
A: Probaj obavezno štivo za sve početnike... (uzima gitaru i počinje da "praši")
B: Aha... A šta je to?
A: Ne znaš šta je to? Nisi čuo za Kima Tejila i Saundgarden? Još ćeš mi reći da nisi čuo za Lija Stivensa, Grega Gina i Roberta Rendolfa? Pa gde si ti odrastao dečko, u Avganistanu?
