Višedecenijski proces ubacivanja simpatičnog starine Mraza u naše živote, na velika i mala vrata. Ovozemaljsko - sveprisutan lik u životima dece i odraslih, ukus globalizacije koji podjednako utiče kako na one koji u njega veruju, tako i na one koji misle da su odrasli i da deda ne postoji. A greše.
Većini su dede u nekom lepom sećanju jer su nas obožavali dok smo bili njihovi mai unuci. Koliko jer smo njihovi, toliko i jer maltretiramo roditelje. Poseduje dobro ciljane karakteristik lika i pojave:
- rumen, što predstavlja zdravlje
- debeo, što ga prikazuje kao ljudinu
- uvek nasmejan
- obučen u crveno, što predstavlja sinonim za ljubav
- pojavljuje se u vreme praznika kada nas manje ili više obuzme euforija
- obećava poklone, a sva deca vole poklone
- deci je sugerisao da tokom godine budu dobra i slušaju roditelje, što je i matore kupilo
- vozaju ga irvasi, što predstavlja ljubav prema životinjama i ekološki prevoz
- živi u Laponiji gde je zima, u skučenoj kući sa velikom porodicom, gde svi naporno rade ceo dan, što ga prikazuje kao skromnog čoveka koji radi više i napornije od tebe (kurac Laponija, pun je para i živi negde gde je uvek toplo).
U stvari, deda je postao institucija koja nam:
- izbija pare iz džepova na poklone
- tera te da ga imitiraš jednom godišnje, ili nekoga za to platiš
- deci danas sugeriše da uz koka - kolu jedu hamburgere
- nepovratno nam je uvalio koka - kolu, piće nezdrave boje i karakteristika koje oštećuje jetru, bubrege, prostatu, goji..Uz to je strogo kavkaski - belac, koji se ni u jednoj reklami ne pojavljuje sa ljudima drugih rasa.
Ali jebe se Dedi - zapalio za holivud da uzme pare, i svake godine u odredjena doba ne da nam da živimo, ne skidajući se sa televizije, bilborda, novinskih karikatura, izloga prodavnica..I mi ga volimo.
