Ствар од које је у данашње време у свету, а поготово у Србији тешко побећи. У комшилуку, у граду, у парку, на Вукајлији, на Јутјубу, на хиљадама " Легализуј" блогова ће се наћи бубуљичави млади људи оба пола масних дредова и спрженог мозга, који ће испевати хвалоспеве о марихуани и кукати како им родитељи не дају довољно кеша за омиљени хоби.
Деификацији ове контроверзне биљке потпомаже и реге музика ( читај: смеће) која је, иронично, хришћанска музика у суштини. Растафари покрет је секуларни вид хришћанства ( читај: секта ) који између осталог сматра блаженопочившег етиопијског цара Хаила Селасија за месију. ( читај: Црни Исус ) Тако да су "бели раста" ликови који тврде да су атеисти изузетно нелогична појава. ( читај: тешко необавештени. )
Наравно, стара српска крилатица је " Увек је туђе лепше од својег" . Пратећи ту максиму, у нашој декомпозирајућој земљи се појављује завидна заједница оваквих људи и овакве музике, са тенденцијом ширења. Поетично речено, српско друштво седи пред телевизором заваљено у фотељи, док му некроза нагриза ткиво.
Невероватна је људска тенденција да се деификује било шта: биљке, животиње, древни римски уређаје за егзекуцију... Колико година еволуције а колико мало корака је човечанство напредовало.
" Не желим ниједну девојку осим Маријане, Маријана је све што ми треба у животу, Маријанааааааа"
" Маријана... моја девојка... има зелене очи и лепе дредове... хедове... ниска је, неки кажу да смрди, али мени мирише... она је мноооого смотана, и узрок је сваког грама моје среће! "
" Не могу живот више да замислим без Маријане... она ми је сунце, само кад сам с њом ја се смејем, ја живим! "
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+