Метод који примијењујемо када смо претходно покушавали, додуше с пола снаге, да спријечимо неки немили догађај. Елем, прије него дође тренутак суочавања с њим, константно у мислима увјеравамо себе да се неће десити потпуни колапс иако је корелантан нашем (не)уложеном труду у његово спријечавање и евидентно је да ће се исти десити. Учио сам за испит, премда све заједно сат и по времена али проћи ћу ја то. Извинио сам се дјевојци што сам јој флертовао са сестром и прегазио кера колима, или нисам, не сјећам се - ма опростиће она мени то, сигуран сам.
Међутим, кад дође до тренутка одлуке све се заврши сјебано по нас. Иако је оптимизам добра ствар, у овим ситуацијама нам само закуца посљедњи ексер на лијес. И чак и кад се све заврши особа често наставља декатастрофизирати и пребацује кривицу на другога.
- Како ми је диго живац онај жутокљунац од професора Маслеша, замисли обори ме ево други пут а знао сам му читаве три реченице рећи о једном питању. Учим и дан и ноћ, а скот ме само укопава на правди Бога.
- И дан и ноћ?! Ма дај брате био сам у читаоници с тобом и прелиставао си нешто 45 минута у врх главе пијуцкајући шприцер па си отишао у биртију и налокао се ко стока, до куће те конобари носили. Само декатострофизираш и види гдје те то доводи.
- Ма каки курац декатострофизирам. И ту ноћ кад су ме унијели у кућу поновио сам све што сам бубао тих 45 минута. Професор је пичка, то мене спутава болан.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Svidja mi se
Да +
jako lepo napisano +