
Метод који примијењујемо када смо претходно покушавали, додуше с пола снаге, да спријечимо неки немили догађај. Елем, прије него дође тренутак суочавања с њим, константно у мислима увјеравамо себе да се неће десити потпуни колапс иако је корелантан нашем (не)уложеном труду у његово спријечавање и евидентно је да ће се исти десити. Учио сам за испит, премда све заједно сат и по времена али проћи ћу ја то. Извинио сам се дјевојци што сам јој флертовао са сестром и прегазио кера колима, или нисам, не сјећам се - ма опростиће она мени то, сигуран сам.
Међутим, кад дође до тренутка одлуке све се заврши сјебано по нас. Иако је оптимизам добра ствар, у овим ситуацијама нам само закуца посљедњи ексер на лијес. И чак и кад се све заврши особа често наставља декатастрофизирати и пребацује кривицу на другога.
- Како ми је диго живац онај жутокљунац од професора Маслеша, замисли обори ме ево други пут а знао сам му читаве три реченице рећи о једном питању. Учим и дан и ноћ, а скот ме само укопава на правди Бога.
- И дан и ноћ?! Ма дај брате био сам у читаоници с тобом и прелиставао си нешто 45 минута у врх главе пијуцкајући шприцер па си отишао у биртију и налокао се ко стока, до куће те конобари носили. Само декатострофизираш и види гдје те то доводи.
- Ма каки курац декатострофизирам. И ту ноћ кад су ме унијели у кућу поновио сам све што сам бубао тих 45 минута. Професор је пичка, то мене спутава болан.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Svidja mi se
Да +
jako lepo napisano +