
Интересантан синдром, којим се прикрива истина, коју у малом граду као што је Београд врло тешко сакрити.
Што је најинтересантније, све се куну у бога, оца и бога се куну - те да нису имале секс још од брака, те да се сексом баве само када воле некога, те да су невине те ово, те оно.
Фудбалер Лола Смиљанић кресно Цецу, па демантује, Ивица Драгутиновић опалио пар пута ону циганку Анабелу Ганки Џи и куне се у децу да то није истина, онај приглупи црногорац Каписода развалио Ксенију Пајчин, па се сад прави да је не познаје.
Закључак: сви би да их крешу, неко неће да шета.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Zaključak ti je veoma bajat, ali, dobro plasiran.:) pilsPlus
"Ганки Џи"...;)))
A ko bi šet'o Kseniju Pajčin!?